Dr Bertil Marklund, profesor Univerziteta Gothenburg i stručnjak za javno zdravlje otkrio je švedsku fontanu mladosti. U svojoj knjizi Nordijski vodič za 10 godina duži život: 10 jednostavnih saveta za zdraviji, srećniji život (The Nordic Guide to Living 10 Years Longer: 10 Easy Tips to Live a Healthier, Happier Life) iz 2017. godine dr Marklund otkriva 10 grupa tajni zdravijeg, srećnijeg života.

Dr Marklund smatra da treba da se fokusiramo na jačanje (boost) zdravlja umesto na bolest i smrt. Zbog takvog stava, on se bavi faktorima zdravlja umesto faktorima rizika. Fokus njegove stručne analize je na znanju o razlozima zašto neki ljudi žive dugo.

Tragajući za odgovorom koliko su geni odgovorni za dužinu života, autor uzima u obzir svoje 20 godina dugo iskustvo rada u lekarskoj praksi, te 20 godina istraživanja u oblasti javnog zdravlja i porodične medicine. Istraživanjima je došao do podatka da je odnos gena i stila života, kad je u pitanju zdravlje 25% : 75% U različitim studijama navode se slični podaci i otkrivaju da smo u najvećoj meri mi sami odgovorni za svoje zdravlje. Ako negujemo zdrave navike, možemo da produžimo svoj život i za 10 godina, smatra dr Marklund.

Kako da znam da li je ta knjiga za mene?

Informacije iz ove knjige, kako kažu autor i izdavač, odgovaraće većini ljudi, ali ne i svakom od nas. Zbog toga je neophodno da se posavetujemo sa svojim lekarom ako imamo neki zdravstveni problem, umesto da se lečimo na svoju ruku. Pitanje zdravlja je kompleksno, ali postoje stvari koje svako od nas može da učini za sebe.

Nordijski vodič nudi jednostavne, lako primenjive savete koji mogu da se primene i prilagode u bilo kojem delu sveta. Skandinavci su poznati po ogoljenoj jednostavnosti. Radi se o malim i jednostavnim promenama koje utiču da živimo zdravije i srećnije.

Najvažniji, a možda i najteži korak jeste početak zdravijeg stila života. Proces prelaska ne treba da bude bolna obaveza. Treba da razmislimo o svemu i pokušamo da osetimo u sebi pozitivan stav prema zdravijem stilu života i da u njemu pronađemo smisao. U početku treba birati manje komplikovane stvari i polako uvoditi promene.

Nije mi namera, niti imam ambiciju da jednim tekstom zamenim čitavu knjigu. Najbolje je pročitati je i imati je uz sebe kad god nam zatreba podsetnik. Takođe, kad prođe neko vreme, na drugačiji način shvatamo rečenice koje čitamo ponovo, a neke ćemo možda otkriti po prvi put, jer smo ih ranije preskočili, zbog pada koncentracije tokom čitanja.

Nova saznanja o upalama otkrivaju uzroke preranog starenja

Velika pretnja našem zdravlju su upale koje su posledica nezdravog načina života, pri čemu nastaju slobodni radikali. U većini slučajeva i ne znamo da se u našem telu odvija neki upalni proces, sve dok on ne nanese štetu našem zdravlju. Upala je uzrok mnogih bolesti. Zbog toga je neophodno ojačati imuni sistem i smanjiti proizvodnju slobodnih radikala, i to zdravijim načinom života.

Za jačanje imuniteta veoma su važni odgovarajuća hrana i snižavanje nivoa stresa. Zdraviji životni stil utiče na smanjivanje proizvodnje slobodnih radikala, što pomaže i imunom sistemu zdravlju krvnih sudova i organa, što za posledicu ima smanjivanje upala i zaštitu od većine uobičajenih bolesti.

Cilj knjige jeste da se prikaže uloga koju ima zdraviji način života na jačanje imunog sistema i usporavanje i prevenciju upala u telu. Važno je da započnemo, bez obzira šta ćemo uvesti kao promenu na početku. Rezultat će biti zdraviji i srećniji život.

10 saveta dr Marklunda za zdraviji i srećniji život

1. Kretanjem podmlađujemo telo

fizicka-aktivnostNađite vremena za fizičku aktivnost jer ona utiče na smanjivanje rizika od oko 40 bolesti, uključujući nekoliko vrsta raka, kardiovaskularne bolesti, dijabetes i demenciju. Fizička aktivnost utiče na čitavo telo, srce, krvne sudove, imuni sistem, mišiće, kosti i mentalno zdravlje, odnosno mentalno blagostanje. Istraživanja pokazuju da je najbolje pešačiti i vežbati svakog dana po 30 minuta. Važno je da ne preterujemo s vežbanjem, ali i da ne preterujemo s neaktivnošću. Tokom radnog vremena, treba da ustanemo i krećemo se što češće. Čak i stajanje pomaže.

2. Vreme nam je za oporavak

Naučno je dokazano da život s manje stresa ima pozitivan uticaj na zdravlje. Treba da prihvatimo činjenicu da nije sve u preživljavanju, nego i u napredovanju. Stres je značajan za naše preživljavanje i kao takav on ima pozitivnu ulogu – priprema telo za borbu. U modernom svetu imamo malo prilika kad treba fizički da se borimo za opstanak. Međutim, stres izaziva i mentalna napetost – na primer kad smo besni, nemamo dovoljno novca, imamo previše obaveza na poslu, pa čak i kad nam je posao dosadan. Zamišljanje nepovoljnih situacija takođe izaziva stres. Važno je razumeti da ljudi različito reaguju na stres, kao i na događaje. Pomoć su nam fizička aktivnost, dobar san, pravilno disanje, opraštanje, mentalne vežbe i preuzimanje kontrole nad svojim životom. Predah od interneta i telefona ima važnu ulogu u smanjivanju nivoa stresa. Životni stav da smo usmereni ka onome što je dovoljno dobro umesto ka savršenom može da bude presudno.

3. Spavanje nam pomaže da očvrsnemo

Tokom sna pronalazimo balans, telo i mozak se pune energijom. Snižavaju se broj otkucaja srca, krvni pritisak i temperatura tela, smanjuje se broj udisaja. Snižava se nivo stresa i pada broj slobodnih radikala, što utiče na upalne procese. Imuni sistem jača i priprema se za novi aktivan dan. Nauka kaže da nam je potrebno 7 sati sna. Premalo, kao i previše sna povezani su sa rizicima za zdravlje. Dremanje 20 minuta popodne takođe može da pomogne da se oporavimo. Hrkanje je znak upozorenja. 10% osoba koje hrču dok spavaju takođe pate i od apneje (prekida disanja), osećaju se umorno tokom dana, mogu da imaju problem sa koncentrisanjem i pamćenjem, što sve ukazuje da je potrebno da se obrate lekaru.

4. Izlaganje suncu, ali umereno

Kada se izlažemo suncu, zapravo se izlažemo ultraljubičastom zračenju, UVA i UVB, pri čemu se pod dejstvom UVB stvara vitamin D u organizmu. Ovaj vitamin unosimo i hranom (masna riba poput lososa, haringe i skuše, jaja i mleko obogaćeno D vitaminom). Zanimljivo je da kratko sunčanje tokom leta obezbeđuje istu količinu D vitamina kao 50 šolja mleka. On je veoma važan za imuni sistem i inhibiranje upala, čime učestvuje u prevenciji mnogih bolesti. Ne treba ga uzimati na svoju ruku, već nakon analiza krvi i pregleda kod lekara. Dugo izlaganje suncu nije potrebno, a može da bude i štetno. Kožu treba zaštititi losionom, a oči sunčanim naočarima.

5. Odgovarajuća hrana

odgovarajuca-ishranaVeliki broj naučnih istraživanja i studija bavi se pitanjem načina ishrane. Saveti u vezi sa ishranom se menjaju. Razlog leži u težini sprovođenja i interpretacije takvih istraživanja. Ipak, naučnici se slažu oko ključnih stvari. Hrana može da izaziva i sprečava upale. Hrana koja sprečava upale i jača imuni sistem jeste ona koja sadrži antioksidante, omega-3 i omega-6 u odgovarajućim proporcijama, hrana s niskim glikemijskim indeksom, vlakna i probiotici. Voće poput jabuka i nara, povrće poput šargarepe i celera, začinsko bilje poput bosiljka i nane i začini poput cimeta i đumbira puni su antioksidanata. Na internetu mogu da se pronađu liste drugih korisnih vrsta hrane.

6. Odgovarajući izbor pića

Voda je piće broj 1 kad govorimo o zdravlju. Potrebno je da popijemo 1,5 litar vode dnevno. Nove studije pokazuju da je umereno konzumiranje kafe, 3-4 šoljice dnevno korisno za zdravlje. Crni, zeleni i beli čaj puni su antioksidanata. Biljni čajevi su odličan izbor jer ne sadrže kafein.

7. Održavanje odgovarajuće telesne težine

S jedne strane smo okruženi informacijama o dijetama za mršavljenje, a s druge strane sve je više gojaznih ljudi. Gojaznost nije estetski problem, nego zdravstveni jer može da ubrza proces starenja i da utiče na pojačavanje upala. Kad govorimo o gojaznosti u medicinskom smislu, poseban je rizik abdominalno salo. Za mršavljenje i održavanje odgovarajuće telesne težine potrebna je promena stila života i briga o sebi i svom zdravlju. Ne treba brinuti o tačnoj gramaži namirnica koju propisuje neka dijeta, nego redovno jesti odgovarajuću ukusnu hranu, dok na primer keksiće uz kafu treba svesti na minimum.

8. Zdravlje zuba utiče na opšte zdravstveno stanje

Upala desni utiče negativno na vaskularni sistem. Upale desni, stvaranje „džepova“ dovodi do toga da se bakterije šire vaskularnim sistemom, čime ga oštećuje i stvara rizik od infarkta i moždanog udara. Postoji jedna šala koja kaže: “Između kojih zuba treba da čistim zubnim koncem? Između onih koje želiš da zadržiš”. Ona ukazuje da i sami možemo da utičemo u velikoj meri na zdravlje svojih zuba. Pravilo dvojke kaže: Perite zube sa 2 cm paste po 2 minuta bar 2 puta dnevno. Važno je ići na redovne kontrole kod zubara.

9. Optimizam

Istraživanja pokazuju da optimisti ne samo što žive duže, nego imaju bolju pažnju, bolje pamćenje, znatiželjniji su, lakše sklapaju nova poznanstva i prijateljstva, uspešniji su na poslu i više uživaju u životu. Razlika između optimiste i pesimiste je u tome što je optimista fokusiran na rešenje, a pesimista na problem. Kad se pojavi problem, optimista se pita kako da ga reši i zamišlja da je uspeo u tome. Stav ima veliki uticaj na stres, osećanje frustriranosti i bespomoćnosti, kao i na povećanje nivoa šećera u krvi, upale i narušavanje imunog sistema, a samim tim i na razvoj raka i kardiovaskularnih bolesti. Prvi korak može da bude da se okružimo pozitivnim ljudima.

10. Odnosi i kvalitet odnosa s ljudima

Za zdravlje su važni kvalitet odnosa s drugim ljudima i međusobna podrška. Osećanje usamljenosti može da izazove više patnje od fizičke boli. Ponekad ljudi oko nas pojačavaju naše osećanje usamljenosti – na primer ako pričaju samo o sebi. Naše socijalno okruženje ima veliki uticaj na naše zdravlje. Negativno utiču osećanje usamljenosti i izopštenosti i osećanje da nemamo podršku. Danas svi znamo da nas stres, gojaznost i dugo sedenje vode u bolest, ali još uvek se malo govori da usamljenost i osećanje nepripadanja (izopštenost) ima još dramatičniji uticaj na zdravlje. Važniji je kvalitet odnosa s ljudima, nego broj prijatelja. Ali, nova prijateljstva takođe mogu pozitivno da utiču na naše zdravlje. Kad govorimo o kvalitetu odnosa s ljudima i zdravlju, bolje je pokrenuti se, učlaniti se u hor ili volontirati u lokalnoj organizaciji nego trošiti vreme na ljude koji nam kradu energiju.

Pišite mi ukoliko želite da zakažete individualnu sesiju na kojoj ćemo razgovarati kako iskoristiti životne izazove za lični razvoj. Moj email je natasa.vukmirovic.hygge@gmail.com