Zahvalnost kao koncept poznata je hiljadama godina u filozofiji i religiji. U nauci je zahvalnost tema istraživanja tek u poslednjih 30 godina. Naročito u poslednjih nekoliko godina naučna istraživanja pokazala su da izražavanje zahvalnosti ima značajan uticaj na naš život.

Dokazan je pozitivan uticaj na fizičko i mentalno zdravlje ljudi. Poboljšava kvalitet sna, pomaže u prevenciji stresa, anksioznosti i depresije. Oni koji izražavaju zahvalnost, osećaju se srećnijima, manje su osetljivi na uvrede i manje agresivni, spremniiji su da pomognu drugima, čak i neznancima, grade kvalitetnije odnose s ljudima i partnerske veze.

Hygge kao osećanje spokoja koje postižemo prisutnošću i praktikovanjem sreće ovde i sada veoma je blizak praktikovanju zahvalnosti. Na neki način, hygge kao praksa za ostvarivanje srećnog i ispunjenog života i ne može da se zamisli bez zahvalnosti.

Dnevnik zahvalnosti

Moja prijateljica Marina u svakom razgovoru kaže mi da broji svoje blagoslove, odnosno da je zahvalna na svemu dobrom u svom životu. Dokazano je da ova praksa, naročito ako zapisujemo na čemu smo zahvalni, ima uticaj na povećanje sreće i poboljšanje zdravlja ljudi.

Tokom jednog istraživanja, ispitanici su samo nedelju dana svakog dana zapisali 3 stvari zbog kojih osećaju zahvalnost i zašto. Na kraju sedmodnevnog ciklusa, ispitanici su se osećali srećnije, a njihovo osećanje sreće nastavilo je da raste i u narednom periodu. Nakon mesec dana bili su 5% srećniji, a nakon 6 meseci bili su 9% srećniji.

Slično istraživanje u kojem su učestvovale osobe sa bolestima srca pokazalo je da je poboljšano njihovo zdravstveno stanje i kvalitet sna, najverovatnije zbog snižavanja nivoa stresa.

Pisanje dnevnika zahvalnosti takođe je i hygge aktivnost. Poklonite sebi predivnu svesku i olovku koje će vas inspirisati da svakog dana izrazite zahvalnost.

O principima zahvalnost detaljnije govorim na seminaru Terapija srećom i pomažem vam da ih primenite već istog dana,

Šta je zapravo zahvalnost

sta-je-zahvalnostNaučnici kažu da zahvalnost nije osnovno osećanje poput radosti, tuge, ljutnje ili straha i da je nije lako definisati. Oksfordski rečnik kaže da je zahvalnost kvalitet ili stanje zahvalnosti, spremnost da se pokaže zahvalnost (da nešto cenimo) i da uzvratimo dobrotu. Ipak, ne postoji samo jedna definicija zahvalnosti, kao što ne postoji ni jedinstven način njenog izražavanja.

Istraživači su otkrili da možemo da pokrenemo zahvalnost u mozgu. Proučavali su mozak učesnika od kojih je traženo da odgovore (u smislu koliku zahvalnost bi osećali) na hipotetičke scenarije gde su im nepoznati ljudi spasili život. Kada su učesnici prijavili osećanje zahvalnosti, njihov mozak je pokazao aktivnost u nizu regiona koji se nalaze u medijalnom predfrontalnom korteksu, prostoru u frontalnim režnjevima mozga gde se susreću dve hemisfere. Ova oblast mozga je povezana s razumevanjem perspektive drugih ljudi, empatijom i osećanjem olakšanja.

Ovi podaci sugerišu da, budući da zahvalnost zavisi od moždanih mreža povezanih sa društvenim vezivanjem i oslobađanjem od stresa, to delom može da objasni kako osećanje zahvalnosti vremenom dovodi do poljšavanja zdravlja. Osećanje zahvalnosti i priznavanje pomoći drugih utiče na opuštanje tela i omogućava da osetimo dobrobiti usled smanjivanja posledica stresa.

Da li je zahvalnost moralni afekat

Profesor Robert Emmons, jedan od vodećih istraživača zahvalnosti smatra da se ona sastoji od dve komponente:

  1. Potvrđujemo dobre stvari koje smo primili
  2. Priznajemo da nam drugi ljudi pomažu da ostvarimo dobro u svom životu.

U članku pod nazivom Da li je zahvalnost moralni afekat? (McCullough ME, Kilpatrick SD, Emmons RA, Larson DB (2001)) autori kažu da je zahvalnost koncipirana kao moralni afekat srodan drugim moralnim emocijama poput empatije i krivice. Zahvalnost ima tri moralno relevantne funkcije:

  • Funkcija moralnog barometra (odgovor na zapažanje da je neko imao koristi od moralnih postupaka druge osobe)
  • Moralna motivaciona funkcija (motiviše osobu koja oseća zahvalnost da se ponaša prosocijalno prema osobi od koje je imala koristi i prema drugim ljudima)
  • Funkcija moralnog ojačavanja (izražavanjem zahvalnosti, ohrabruju se osobe kojima smo zahvalni da se moralno ponašaju i u budućnosti).

Iz navedenog mogu da zaključim da zahvalnost priprema mozak za velikodušnost. Kao što filozofi i psiholozi kažu, ona nas usmerava na moralno ponašanje i reciprocitet, a takođe smo motivisani tuđim plemenitim ponašanjem da i sami činimo isto. Zahvalnošću činimo dobro za sebe – ali takođe i za druge.

Zahvalnost u popularnoj psihologiji

Popularna psihologija takođe ukazuje na značaj zahvalnosti. Gotovo da ne postoji teorijski koncept ili radionica na kojoj se danas ne govori o osećanju zahvalnosti. Lujza Hej (Louise Hay) napisala je knjigu Zahvalnost način života i približila ovaj koncept ogromnom broju ljudi. Prikupila je saznanja različitih autora i učitelja, prikazujući na različitim primerima kolika je moć zahvalnosti.

„Primetila sam da univerzum voli zahvalnost. Što ste zahvalniji, dobićete više dobara. Kad kažem dobara, pod tim ne podrazumevam samo materijalna dobra. Mislim na ljude, mesta i iskustva koja život čine vrednim. I sami znate kako je divan osećaj kad vam je život ispunjen ljubavlju, radošću, zdravljem, kreativnošću, kad vas uhvati zeleni talas na semaforima ili kad nađete mesto za parking. Tako treba da živimo! Univerzum je darežljiv, obilno nas daruje i traži da ga cenimo“, napisala je Lujza Hej.

Već neko vreme s prijateljicama i prijateljima svakodnevno negujem praksu izražavanja zahvalnosti. Obično ujutro, ili kasnije u toku dana svako od nas napiše tri ili više stvari zbog kojih je zahvalan/-na. Isprobajte ovaj metod sa svojim prijateljima ili sami i napišite mi na koji način je uticao na vaš život.

Čitam sve vaše emailove, pišite mi ako ste zainteresovani da naučite kako ovaj metod da lako primenite u svakodnevnom životu.