Tišina je lekovita, pokazuju istraživanja naučnika. Iako se često smatra da nema posebnog značaja za nas, zapravo postoje istraživanja stručnjaka koji kažu da tišina pozitivno utiče na naše zdravlje.

Čulo sluha veoma je važno za čoveka. Kad razgovaramo, slušamo muziku ili zvuke prirode, osećamo se dobro. Ali, nisu svi zvuci prijatni. Buka koju stvaraju saobraćaj, industrija ili poslovi u domaćinstvu ometaju nas u obavljanju aktivnosti i komunikaciji i remete nam san.

Zagađenje bukom danas je važna ekološka tema

Zagađenje bukom je izraz nastao 1960-ih godina. Tada su naučnici otkrili vezu između izloženosti buci i različitih zdravstvenih problema – nesanica, bolesti srca, visok pritisak, oslabljen sluh.

Sve više se govori o planskom pristupu upotrebi zemljišta i izgradnji radi zaštite od zagađenosti bukom. Raspored stambenih blokova, industrijskih zona i saobraćanica moraju strateški da se planiraju. Verovatno ste primetili da se uz ivicu auto-puteva postavljaju zvučne pregrade kako bi se smanjila izloženost buci okolnih stambenih zgrada. U nekim zemljama propisuje se koliko glasan sme da bude usisivač.

Međutim, pozitivne promene se odvijaju sporo, a ljudima su potrebna rešenja koja mogu odmah da primene. Zbog toga je ponekad neophodno da ugradimo višeslojno staklo na prozorima i koristimo druge oblike zvučne izolacije.

Srećom, postoje načini da pomognemo sebi kad se osećamo iscrpljeno zbog buke. Tišina tu dosta može da pomogne. „Terapiju“ tišinom možemo sprovesti u svom domu, ili izvan njega, u zatvorenom prostoru ili u prirodi. Bilo bi dobro da svakog dana bar četvrt sata izdvojimo za opuštanje u tišini.

Tišina i njen uticaj na naše zdravlje

tišina-i-zdravljeOsećanje prijatnosti

Hygge kao predah od svakodnevnih obaveza i stresa podrazumeva da stvorimo okruženje u kojem se osećamo prijatno. Odsustvo buke koja nam smeta tu ima značajnu ulogu. Tišina i eventualno slušanje muzike (zvuci koji nam odgovaraju) izazivaju osećanje prijatnosti koje je veoma važno za mentalno zdravlje.

Oslobađanje od stresa i opuštanje

Dok buka podiže nivo kortizola, hormona koji nadbubrežna žlezda luči kao odgovor na stres – tišina može da pomogne da se vratimo u mirno stanje. Studija iz 2006. godine kaže da nam je potrebno svega dva minuta u tišini da se oslobodimo stresa i opustimo se.

Bolje pamćenje i mentalna stimulacija

Rezultati istraživanja objavljeni u studiji iz 2011. godine pokazali su da se kod osoba koje su u toku jedne godine triput nedeljno šetale po 40 minuta razvio deo mozga koji je zadužen za sposobnost učenja i prostorno pamćenje. Boravak u prirodi pomaže mozgu da ima bolji fokus i da konsoliduje pamćenje. Tišina deluje stimulativno poput slušanja predavanja, gledanja filma ili zanimljivog razgovora. Za vreme koje provodimo u tišini, mozak skladišti i obrađuje informacije. Tišina nam pomaže da imamo bolji fokus, da dobijamo nove ideje i kreiramo rešenja.

Blagotovoran uticaj na srce

Tišina blagotvorno deluje na naše srce. Samo dva minuta u tišini mogu da pomognu snižavanju krvnog pritiska i broja otkucaja srca – i smanje rizik od oboljenja srca.

tišina-i-cajBolji san

Bolji kvalitet sna može da se obezbedi ako ne postoji stalni izvor buke koji nam remeti san. Čak i ako pojedinačni incidenti, poput prolaska automobila ili aviona ne prelaze 55 decibela, smatra se da imamo dobre uslove za miran san. Opuštanje u tišini po nekoliko puta u toku dana takođe će pomoći osobama koje pate od nesanice i iscrpljenosti kao njene posledice.

Tišina i za bolju komunikaciju

Glasna muzika, galama ili buka koju proizvode mašine nisu dobro okruženje za uspešnu komunikaciju. Povišen stepen buke zahteva da govorimo glasnije ili da se fizički približimo sagovorniku, što može da izazove napetost. Ako želimo da sagovornici razumeju našu poruku, prvo moraju dobro da nas čuju. Razgovor u tišini pomoći će da ostvarimo dobru komunikaciju i odnose s drugim ljudima. Ukoliko želite da poboljšate odnose s ljudima i komunikaciju, možete da zakažete individualnu sesiju. Pišite mi na email: natasa.vukmirovic.hygge@gmail.com