Pre nekoliko godina jedan događaj naveo me da počnem drugačije da razmišljam o sreći. Bila sam s prijateljima na koncertu. Pre ulaska u salu, srela sam više poznanika koji su sa svojim sagovornicima razmenjivali negativne stavove po različitim pitanjima. Delovalo je da sve vide crno, da nemaju nade niti načina da utiču na kvalitet svog života.

Pesimizam je dominirao u svakom razgovoru koji sam čula u tih pola sata. Reči i izrazi lica nisu davali ni naznake lične sreće. Mladi ljudi bi rekli, u žargonu, da sam te večeri bila okružena hejterima.

Od osećanja beznađa do sreće u roku od pola sata

Ušli smo u salu i smestili se u udobna sedišta. Čim su počeli muzika i ples na pozornici, atmosfera u sali se promenila. Nekoliko minuta dobre muzike bilo je dovoljno da isti ti ljudi ophrvani crnim mislima skoče sa sedišta i počnu da uživaju. Igrali su i pevali. Njihova lica potpuno su se promenila. Bili su srećni.

Čitava sala bila je ispunjena radošću. U takvoj prijatnoj atmosferi manje su me interesovali izvođači, a više moji poznanici. Razmišljala sam o kapacitetima čoveka da bude srećan. Pokušavala sam da se setim da li sam ikad pročitala nešto slično u literaturi. U to vreme još sam odbijala da koristim internet na telefonu i nisam mogla odmah da potražim šta me zanimalo.

Na kraju večeri, više nije bilo jadikovanja i opisivanja životnih okolnosti kao krajnje nepovoljnih. Čula sam dobro poznatu rečenicu: Jao, ko će sutra ujutro na posao?! Ali, to je bilo sve. Nisam mogla da dočekam da stignem kući i počnem da tražim informacije. Zanimalo me šta kažu nova istraživanja o sreći.

Nije sve tako crno

Bila je to godina kad je objavljen prvi Svetski izveštaj o sreći Ujedinjenih nacija. Tada još nisam znala sve o metodama i indikatorima koje su nezavisni stručnjaci koristili u istraživanju sreće u različitim državama sveta. Zanimalo me gde se mi nalazimo, kao zemlja i kao region, s obzirom na mnoge sličnosti koje nas povezuju.

Izveštaj je pokazao da smo u sredini, baš kao što sam i očekivala. Mnogo puta dotad sam sagovornicima koji su jadikovali govorila da treba sagledati čovečanstvo u celini. Koliko ljudi danas neće imati ni šaku pirinča za svoju porodicu. O tekućoj vodi mogu samo da maštaju. Nemaju svi pravo da se slobodno kreću. Obučeni kako god žele. Nemaju internet i besplatne kurseve koji mogu da im promene život.

Prosečni životni vek u Srbiji je 75 godina. U Monaku je 90 godina, ali u Čadu je samo 49 godina. Moja prijateljica upravo se vratila iz Šri Lanke. Oduševljena je osmehom i toplinom koje je susretala na svakom koraku. Minimalna zarada radnika u Šri Lanci je nešto više od 50 evra mesečno. Prosečni životni vek isti je kao u Srbiji. Tajna osmeha ljudi u Šri Lanci? Zahvalnost.

Imamo (li) potencijala da budemo srećnije društvo

potraga-za-srecomSmanjivanje siromaštva i povećavanje prihoda nije jedina oblast u kojoj treba da ostvarimo bolje rezultate. Efikasno i nezavisno pravosuđe, nizak stepen korupcije, odlična socijalna zaštita, zaštita životne sredine i unapređenje zdravlja oblasti su u kojima poboljšanja direktno utiču na kvalitet života ljudi.

Kvalitetne javne politike podrazumevaju da imamo dobre propise, da se oni sprovode i da postoji kontrola njihovog sprovođenja od strane državnih organa. Tome kao društvo treba da težimo.

Ali, to nije sve! Svako od nas kao pojedinac, živeo u Srbiji, Švedskoj ili Keniji ima lične kapacitete i može da razvije i živi svoje potencijale za sreću.  

Ono što vam je potrebno, to je strateški pristup sreći. Čekirajte moj razvojni program Terapija srećom.

S obzirom da sam već dugo uključena u inicijative koje imaju za cilj da građani i građanke budu informisani, edukovani i uključeni u procese izrade zakona i drugih propisa, to je bio moj fokus. Kako sam dublje ulazila u ovu materiju, svakodnevno čitajući nove studije i pohađajući edukacije u oblasti nauke o sreći, shvatila sam da povećanje sreće treba istovremeno da se odvija na opštem i ličnom nivou.

Postoje tehnike i prakse koje povećavaju sreću, a koje mogu da se nauče. Njihova primena je jednostavna, a rezultati vidljivi za kratko vreme.

U kojim zemljama su ljudi najsrećniji

Danska je bila na prvom mestu u prvom izveštaju o sreći UN. U sledećem izveštaju Švajcarska, potom Norveška. Finska je na prvom mestu u izveštaju za 2018. godinu. U navedenim državama postoje visoke vrednosti ključnih 6 indikatora blagostanja, a to su: prihodi, očekivana dužina životnog veka u punom zdravlju, socijalna zaštita, sloboda, poverenje, odnosno odsustvo korupcije i velikodušnost.

Značajno za sreću ljudi u nekoj zemlji nije bogatstvo samo po sebi, nego da li se ono efikasno koristi za povećavanje blagostanja društva.

Sve je počelo u Butanu

Premijer Butana 2011. godine podneo je inicijativu u Ujedinjenim nacijama da se svake godine obeležava Svetski dan sreće. Predlog je prihvaćen i od 2013. godine obeležava se Međunarodni dan sreće i objavljuju se izveštaji o sreći, 20. marta.

Bivši kralj Butana je još 1979. godine zahtevao da se sreća koristi kao indikator razvoja. Gross national happiness (GHN) ili bruto nacionalna sreća važnija je od bruto nacionalnog dohotka (BDP), rekao je tada kralj Jigme Singye Wangchuck. Svojim predlogom pokrenuo je promene koje za cilj imaju poboljšanje kvaliteta života ljudi u čitavom svetu.