Svako želi da bude srećan. Ili … nije baš tako. Zašto bi ljudi uopšte želeli da budu srećniji, kad je sve tako crno? – Nekako mi je to trulo – napisala mi je jedna čitateljka – kad nema istinskog kvaliteta života. – Osim toga, ljudi ovde imaju traume, kako da budu srećni – pitala me, istovremeno dajući i odgovor.

– U ovoj zemlji to ne funkcioniše! Skandinavci su skromni ljudi i poštuju se međusobno, zato su srećni – rekla mi je druga virtuelna prijateljica, a treća je dodala: – Nemojte pogrešno da me razumete, ali sa 300 evra mesečno ne može čovek da bude srećan.

Srećom, pojavila se i četvrta čitateljka i objasnila nam da su i sami Skandinavci nesrećni, pa nema svrhe ni baviti se tom temom. Odahnula sam. Sad i ja mogu lepo da vidim da je sve strašno, a kažu mi i da je to stanje nepromenjivo.

Sve je to u glavi

Ipak, brinulo me što najveći umovi kažu da se sve menja. Čak i da je sve u stalnoj promeni. Počela sam da razmišljam da li je ovo što sam naučila iz mišljenja čitateljki dovoljno da počnem da edukujem o ne-sreći.

Koja bi još uverenja mogla da nam pomognu da održimo to stanje ne-sreće… Prisećala sam se polako svega što sam o ne-sreći čula od ljudi, a što bih mogla da primenim:

1. Ako si srećan, to znači da si srećan sve vreme

Sve vreme biti srećan, to jednostavno ne može da se postigne. Znači, ništa od sreće!

2. Nema besplatnog ručka: Ako si srećan, sigurno si nečeg morao da se odrekneš

Komfornije je ostati tu gde si. Zašto bi čovek menjao svoje stavove i navike, odricao se prava da hejtuje i krivi sve oko sebe za svoju ne-sreću.

3. Sreća je za odabrane

Neko je rođen pod srećnom zvezdom i to je to. Nema dovoljno sreće za sve ljude.

4. Ranije smo bili srećniji

Nekad je možda i bilo prilike da budemo srećni, a danas sigurno ne.

Hm, čemu ovo služi, a uz to i ne radi

Moj zaključak je sledeći: Ljudi dozvoljavaju da njihova sreća zavisi od spoljašnjih okolnosti. Kad se u njihovom životu događa nešto što ih ispunjava, srećni su. Čim spolja ne dolazi motivacija, oni više nisu srećni. Na taj način spoljašnje okolnosti kontrolišu njihov život. Sami na to pristaju.

Prvo

Naravno da ne možemo (i ne treba) da budemo srećni sve vreme. Ne znam kad se tačno pojavilo ovo uverenje. Ono proizlazi iz pogrešnog uverenja da je sreća nešto što nam se dogodi, što se postiže i čuva zauvek.

Drugo

Šta zapravo gubimo na putu sreće, osim ograničavajućih uverenja? Naučnici su dokazali delotvornost mnogih praksi koje nam pomažu da budemo srećniji. Moj stav je da ljudi imaju pravo da neguju svoju ne-sreću. Ali, samo ako time ne ugrožavaju druge. A tu se odmah nameće niz etičkih pitanja.

Treće

U sistemima gde ljudi nisu imali zagarantovana prava, nego su bili robovi, bilo je jasno da sreća jeste za odabrane. A danas smo robovi sopstvenih uverenja, ozlojeđenosti i konformizma.

Četvrto

Kognitivni psiholozi su za fenomen „Ranije je bilo bolje“ smislili i naziv. Pollyanna princip. To znači da prijatne informacije iz prošlosti procesuiramo i zapamtimo mnogo bolje nego neprijatne. Naša prijatna sećanja, a ne činjenice govore da je nekad bilo bolje.

Postoji jedna stvar koju ne umem

Ne umem da vas naučim da budete ne-srećni. Danima pokušavam da smislim odlične izgovore, ali ne ide. Nauka se bavi srećom i sve što mi padne napamet, već je objašnjeno. Ne moramo da budemo ni bogati ni lepi da bismo bili srećni. Sreća je svima dostupna.

Sad sam zaista odahnula. Mogu da nastavim da spremam hygge iznenađenje koje ćete videti za nekoliko dana. Čitam novu knjigu. Isprobavam nove čajeve.

Smislila sam još jednu divnu vežbu za dobro raspoloženje koju ćemo raditi na seminaru Skandinavska filozofija sreće hygge. S učesnicima radionice srešću se i dve nedelje kasnije. Planiram da to bude na jednom magičnom mestu.

Ako želite da nam se pridružite, dobrodošli ste!

hygge seminar 5