Finska je najsrećnija zemlja, kaže se u Svetskom izveštaju o sreći Ujedinjenih nacija koji je objavljen 14. marta 2018. godine. Na drugom mestu nalazi se Norveška, na trećem Danska. Potom slede Island, Švajcarska, Holandija, Kanada, Novi Zeland, Švedska i Australija.

Finska se u Izveštaju prošle godine nalazila na petom mestu, dok je ove godine procenjeno da je ova zemlja najstabilnija, najbezbednija i da ima najbolju državnu upravu. Nalazi se među najmanje korumpiranim državama u svetu. Takođe, nalazi se u vrhu liste država u kojima je izražen društveni progres i poznata je po kvalitetnim javnim politikama.

Lako je njima da budu srećni kad su bogati?

Posebno je interesantno da je bruto društveni proizvod (BDP) po glavi stanovnika u Finskoj niži nego u susednim skandinavskim državama. BDP u Finskoj mnogo je niži nego u Sjedinjenim Američkim Državama. Međutim, Finska je država u kojoj se bogatstvo danas efikasno koristi za povećavanje blagostanja (wellbeing) društva.

Pre samo 150 godina više od 200 000 ljudi u Finskoj umrlo je od gladi. Period od 1866-1868. godine nazivaju periodom velike gladi. Slabi prinosi sa polja i jake zime doveli su do nestašice hrane. Tadašnja Vlada nije imala budžet za uvoz hrane. Kada je 1867. godine uzela pozajmicu za nabavku hrane, cena namirnica u drugim evropskim državama već je bila mnogo viša, a kriza gladi je već odnela mnoge živote.

Vremenske prilike su se stabilizovale 1868. godine, prinosi su bili bolji, ali su ljudi i te godine masovno umirali zbog zaraznih bolesti koje su se pojavile u Finskoj. Sledeći period gladi i stradanja usledio je u Finskoj u periodu od 1695-1697. godine, kada je Finska još uvek bila švedska provincija.

Još pedesetih godina 20. veka većina stanovništva u Finskoj bavila se poljoprivredom. U to vreme je samo trećina stanovnika živela u gradovima. Tek nakon tog perioda usledili su industrijalizacija i privredni rast Finske.

Finska je zemlja šuma i jezera

U Republici Finskoj (finski: Suomen tasavalta) živi 5.5 miliona ljudi. Glavni i najveći grad je Helsinki. Finska se nalazi na severu Evrope i graniči se sa Švedskom, Norveškom i Rusijom. Oko dve trećine teritorije Finske nalazi se pod šumom. U ovoj zemlji ima više od 60 000 jezera, a ima izlaz na Baltičko more.

Prvi tragovi naselja na području Finske potiču iz 9000. godine pre nove ere. Od kasnog 13. veka Finska je bila deo Švedske, dok je od 1809. godine bila deo Ruskog carstva. Nezavisnost je proglasila 1917. godine.

Finski sistem obrazovanja ne podstiče rivalstvo

U prethodnih nekoliko godina puno se pisalo o reformi obrazovanja u Finskoj. Danas finski srednjoškolci imaju odlične rezultate na međunarodnim standardizovanim testovima koji ih rangiraju po znanju stečenom u školi. Čak 66% finskih srednjoškolaca upisuje fakultet, što je najviši procenat u Evropi.

Nastavnici dva sata nedeljno provode na profesionalnim usavršavanjima koje im plaća država. Master studije su obavezne, a takođe besplatne za nastavnike. Učenici dobijaju besplatne udžbenike i obroke u školi, imaju zdravstvenu i socijalnu zaštitu. Nepismenost u Finskoj gotovo da više ne postoji.

Finci se oslanjaju na rezultate istraživanja i u skladu s njima uvode reforme koje daju vidljive rezultate. Na primer, istraživanje je pokazalo da je deci nakon časa od 45 minuta potreban odmor od 15 minuta, nakon čega mogu da uče efikasnije na sledećem času. Oko 97% dece u Finskoj ide u godinu dana u predškolsko, gde se priprema za osnovnu školu koja traje 9 godina.

U Finskoj se podstiče izuzetnost u rezultatima učenika, ali takođe i saradnja umesto međusobnog takmičenja učenika. Zbog toga u Finskoj lokalne samouprave finansiraju škole, čak i malobrojne privatne škole. Privatnim školama je zabranjeno da naplaćuju školarinu, a one moraju da obezbede iste uslove i beneficije učenicima kao državne škole.

Izveštaj UNESCO iz 2017. godine govori o najboljim praksama u Finskoj za prevenciju nasilja u školama. Univerzitet u finskom gradu Turku razvio je program KiVa koji se od 2009. godine primenjuje u oko 90% škola u Finskoj.

6 varijabli koje utiču na sreću društva

svetski-izvestaj-o-sreci-UN-2018U dosadašnjim izveštajima UN prvo mesto su zauzimale 4 države: Danska, Švajcarska, Norveška i sada Finska. U svim ovim državama postoje visoke vrednosti ključnih 6 varijabli za koje je dokazano da utiču na blagostanje, odnosno sreću društva: prihodi, očekivana dužina životnog veka u punom zdravlju, socijalna zaštita, sloboda, poverenje, odnosno odsustvo korupcije i velikodušnost.

Srbija se u Izveštaju o sreći ove godine nalazi na 78. mestu, dok je prošle godine bila na 73. mestu na listi. Ovogodišnji izveštaj ukazuje da je Srbija pala za pet mesta na listi najsrećnijih zemalja. Crna Gora se u ovogodišnjem izveštaju nalazi na 81. mestu, Hrvatska na 82, Makedonija na 89, Bosna i Hercegovina na 89. mestu. Od bivših jugoslovenskih republika bolje je rangirana samo Slovenija koja se nalazi na 47. mestu na listi najsrećnijih država sveta.

Sjedinjene Američke Države u ovogodišnjem izveštaju nalaze se na 18. mestu, iako je zemlja postala bogatija. Prošle godine SAD su bila na 14. mestu. Jedan od autora Izveštaja, Jeffrey Sachs, direktor Centra za održivi razvoj Univerziteta Kolumbija u Njujorku smatra da tri faktora utiču na smanjivanje blagostanja američkog društva: izražena gojaznost, broj osoba koje uživaju narkotike i depresija.

U izveštaju UN koji je ove godine obuhvatio 156 država na poslednjem mestu nalazi se Burundi. Etničko čišćenje, građanski rat i pokušaji pučeva doprineli su da ta zemlja na istoku afričkog kontinenta bude najnesrećnija. Centralnoafrička republika, Južni Sudan, Tanzanija, Jemen i Ruanda nalaze se takođe na dnu liste, ispod Sirije koja se nalazi na 150. mestu na listi.

Svetski izveštaj o sreći Ujedinjenih nacija objavljuje se od 2012. godine i odnosi se na prethodni dvogodišnji period. Ovogodišnji izveštaj odnosi se na period od 2015-2017. godine. Naučnici istražuju aspekte ličnog blagostanja, sreće i kvaliteta života, odnosno uzroke i posledice ljudske sreće, sa ciljem pobošavanja kvaliteta života ljudi na globalnom nivou.

Ukoliko vas zanima strateški pristup sreći, pišite mi na email natasa.vukmirovic.hygge@gmail.com

Fotografija: Helsinki/Pixabay